Digitalna imovina u Republici Srbiji

Digitalna imovina u Republici Srbiji

  • 09.09.2021

Digitalna imovina, u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini Republike Srbije koji je u primeni od juna 2021, predstavlja digitalni zapis „vrednosti“ koji se može „digitalno“ kupiti, prodati, preneti i koristiti kao sredstvo plaćanja i investiranja.  

Zakon prepoznaje dve vrste digitalne imovine: virtuelne valute i digitalne tokene.

Virtuelne (kripto) valute nemaju pravni status novca-sredstva plaćanja, u skladu sa propisima Republike Srbije, no, mogu se koristiti kao sredstvo razmene i mogu se kupovati i prodavati bez obračuna pdv-a, što im u praksi daje status platežnog sredstva.

Token je forma digitalnog zapisa i označava „nematerijalno imovinsko pravo“, koje u digitalnoj formi predstavlja imovinsko pravo ili pravo na neku uslugu. Zakon ne vrši dalju podelu imovine i tokena u skladu sa svrhom, osim što daje definiciju stabilne digitalne imovine čija je vrednost "povezana“ sa zvaničnim valutama i imovinom koja ima relativno malu promenu vrednosti. U praksi se koristi često i termin asset based token (tokeni pokriveni realnom imovinom) kao sinonim za stabilan tokene, no to i ne mora biti slučaj ako je povezan sa kripto valutama.

Globalno postoje sledeći tipovi digitalnog tokena, u zavisnosti od predmeta tokenizacije i svrhe:

  • security: služe za finansiranje poslovanja u formi kapitala ili dužničkih finansijskih instrumenata
  • imovinski: nepokretna-pokretna poslovna imovina, uključujući i dragocenosti-umetnine
  • utility:vlasniku daju pravo da koristi uslugu/proizvod, vrši transfer-razmeru i da plaća
  • payment: preko koje se primarno vrši plaćanje
  • non fungible: predstavljaju jedinstveni digitalni zapis u audio, video, foto formi i sl..
  • ugovornih prava kao što su sportski,filmski
  • lični - personalni tokeni

Tokenizacijom nepokretne/pokretne imovine, kao i digitalnih prava stvara se nova klasa ili vrsta imovine, koja se može fragmentirati i brzo prenositi, bez posrednika i troškova prenosa.   

Tokeni mogu biti regulisani ili neregulisani u zavisnosti od vrste tokena i juridistikcije mesta izdavanja i trgovanja.    

Digitalnu imovinu, u skladu sa Zakonom, može izdavati domaće-strano pravno ili fizičko lice, uz odobrenje ili bez odobrenja inicijalne ponude imovine od strane nadzornog organa (NBS-KOHV), u zavisnosti od vrste imovine, kao i elemenata emisije (cene, obima,tipa investitora). Digitalne hartije od vrednosti u formi tokena se izdaju u skladu sa ovim zakonom, čime je potpuno liberalizovan postupak prikupljanja novčanih sredstava na tržištu kapitala i to bez primene zakona o tržištu kapitala (koji uredjuje izdavanje i promet hartija od vrednosti), osim ukoliko token nema „sve“ osobine akcije. Nadzor nad tržištem tokena vrši Komisija za hartije od vrednosti, a NBS nad tržištem digitalnih valuta.  

Inače sam zakon dozvoljava svim fizičkim i pravnim licima ulaganje i raspolaganje digitalnom imovinom i instrumentima povezanih sa digitalnom imovinom, osim institucija pod nadzorom NBS.

Sticanje digitalne imovine se vrši uplatama u novcu, digitalnoj imovini i uslugama kupca koju je izvršio u korist izdavaoca tokena. Prenos imovine na kupca se vrši u skladu sa tehnologijom pomoću koje je izvršeno izdavanje, odnosno pomoću emisione platforme (za trgovanje) ili pametnog ugovora.

Pametni ugovor predstavlja protokol-kompjuterski program zasnovan na blockchain ili sl. tehnologiji, preko kojeg se ugovor može elektronski zaključiti i/ili izvršiti, dokumentovati i kontrolisati sve pravno relevantne događaje-radnje  u vezi sa ugovorom.

Sekundarno trgovanje digitalnom imovinom se može vršiti bez obzira da li je izdata u zemlji ili inostranstvu, sa ili bez odobrenja izdavanja („belog papira“) preko platformi za trgovanje ili na tzv OTC tržištu, direktno izmedju kupca i prodavca, bez posrednika.  

Emisija i trgovanje digitalnom imovinom se inače vrši preko blockchain tehnoloških platformi za trgovanje. Platforme još uvek ne moraju po pravilu biti regulisane (registrovane/odobrene), u svetu najveći broj još nije, ili su delimično regulisane, što zavisi od juridistikcije mesta izdavanja-trgovanja, odnosno tipa investitora.

Naš zakon definiše platformu  kao multilateralni sistem koji u skladu sa sopstvenim pravilima zaključuje ugovore o kupoprodaji i razmeni digitalne imovine. Trgovačka platforma koja se organizuje u Republici Srbiji mora biti imati dozvolu nadležnog organa, preko koje mogu trgovati sva lica pravna, fizička i preduzetnici.

Zakonom je uvedena i mogućnost uspostavljanje založnog i fiducijarnog prava nad digitalnom imovinom pri čemu će se založno pravo realizovati upisom istog u registar založnih prava koji će voditi pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom, po dobijanju dozvole nadležnog organa.

Autor

Misailović Aleksej