Srbija u kripto eri, primenom zakona o digitalnoj imovini
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi, pored Estonije, Malte i Gibraltara koja je regulisala kripto tržište, usvajanjem posebnog zakona o digitalnoj imovini. Zakonom, koji je u primeni od juna 2021, uveden je institut pametnog ugovora (smart contracta) u pravni sistem Srbije, regulisano je izdavanje i promet digitalne imovine i omogućeno je kreditiranje kupovine digitalne imovine ozakonjenjem hedžing poslova i fiducijarnog prava.
Digitalna imovina, pored kripto imovine zasnovane na tehnologiji ditribuiranog zapisa (DTL), većini je poznata kao blokčejn tehnologija, obuhvata i druge oblike digitalne imovine, bez obzira na format zapisa i tehnologiju koja se primenjuje kod izdavanja, čuvanja i prenosa.
Pametni ugovor predstavlja protokol-kompjuterski program zasnovan na DLT ili sl. tehnologiji, preko kojeg se ugovor može elektronski zaključiti, dokumentovati i izvršiti. Pametni ugovor, ima sve elemente ugovornog odnosa koji prostiču iz prirode pravnog posla, kao i ugrađen mehanizam za izvršenje ugovora i prenos (ako je to predviđeno).
Zakon prepoznaje digitalnu imovinu izdatu u zemlji i u inostranstvu, kao digitalni zapis vrednosti koja pravna lica (izuzev lica pod nadzorom NBS) i građani mogu digitalno kupiti, prodati, preneti, i koristiti kao sredstvo razmene i investiranja. Zakon prepoznaje dva oblika imovine, virtuelne valute i digitalne tokene.
Virtuelne ili kripto valute nemaju zakonski status sredstva plaćanja, no, mogu se koristiti kao sredstvo razmene u maloprodaji, gde prodavac obavezno dobija dinare konverzijom kripto valute kupca za vrednost prodate robe ili usluge. Za razliku od maloprodaje, pravna lica medju sobom mogu razmenjivati digitalnu imovinu i izmiriti svoje obaveze u virtuelnoj valuti ili digitalnom tokenu, direktno izmedju sebe, bez konverzije primljene digitalne imovine u dinar.
Za razliku od kripto valuta, koja držaocu ne daju posebna prava, token predstavlja obračunsku jedinicu koja izražava odmer nekog prava na imovini ili usluzi, proisteklog iz pametnog ugovora, ugrađenog u token. Zakon ne vrši dalju podelu tokena, osim što daje definiciju stabilne digitalne imovine čija je vrednost povezana sa zvaničnim (fiat) valutama i/ili imovinom koja ima relativno malu promenu vrednosti. U globalnoj praksi se često koristi termin i asset based token (tokeni pokriveni realnom imovinom) kao sinonim za stabilne tokene. Tokenizacija imovine i usluga je globalni ekonomski fenomen 21 veka, u tolikoj meri, da je još 2019 godine, Svetski ekonomski forum procenio da će vrednost globalnog tokenizovanog tržišta 2027 činiti preko 10% globalnog BDP-a,što je današnjih 8,5 hiljada milijardi USD.
Tokeni se u zavisnosti od predmeta prava na koje se odnose mogu biti (ne nužno):
o security: služe za finansiranje poslovanja u formi finansijskih instrumenata i hartija od vrednosti, kako duga, tako i kapitala
- asset (imovinski): daje prava na nepokretnoj/pokretnoj materijalnoj i nematerijalnoj imovini, uključujući i dragocenosti/umetnine
- utility (uslužni): daju pravo na uslugu
- non fungible (NFT): predstavljaju svojinsko pravo na jedinstvenom digitalnom zapisu u audio, video, foto formatu i sl..
U skladu sa našim zakonom digitalnu imovinu može izdati domaće/strano pravno ili fizičko lice. Inicijalna ponuda digitalne imovine se može sprovesti uz odobrenje “white paper-a” od strane nadzornog organa (NBS za valute, Komisija za hartije od vrednosti za tokene) ili bez. White paper vrši funkciju prospekta i sadrži ključne podatke u vezi sa emisijom tokena i izdavaoca.
Izdavanje i trgovanje virtuelnim valutama/tokenima se vrši preko platformi za izdavanje i trgovanje. Globalne platforme nisu po pravilu regulisane (registrovane/odobrene), to zavisi od države gde se nalazi platforma i/ili propisa države investitora. Najveći broj trading platformi još nije regulisan, no naš zakon traži da lice koje vrši u Srbiji posredničke usluge povezane sa kupovinom i prodajom digitalne imovine, bilo da je u pitanju menjački posao ili brokerski, mora imati dobiti licencu za obavljanje delatnosti. Takođe, trgovačka platforma (koja zaključuje ugovore o kupoprodaji i razmeni imovine), a koja se organizuje u Srbiji mora dobiti dozvolu za obavljanje delatnosti.
Osim što je moguće založiti digitalnu imovinu, zakonom je uveden institut fiducije, koja poveriocu daje pravo da raspolaže, proda i prenese na sebe sredstvo obezbeđenja, sa obavezom da fudicijantu (dužniku) vrati sredstvo obezbedjenja ili ekvivalentna sredstva po izvršenju obezbeđenog potraživanja. Primenom ovog instituta je omogućena trgovina digitalnom imovinom putem pozajmice, radi tzv finansijskog leveridža, koji investitoru daje mogućnost da kupi više imovine nego što je vrednost njegovog uloga. Ovaj oblik trgovanja je poznat kao marginsko trgovanje, gde iznos pozajmljenih sredstava predstavlja marginski kredit, a ulog investitora je marginski depozit, čija vrednost mora da se održava dodatnim ulaganjem investitora, ukoliko tržišna vrednost predmeta obezbedjenja pada (kredit+depozit=tržišna vrednost). U protivnom, poverilac samostalno može korišćenjem instituta fiducije prodati deo sredstva obezbeđenja dužnika (imovinu) radi dopune ili likvidirati celu poziciju dužnika. Uslugama povezanim sa finansijskim leveredžom i pozajmicama će moći da se bave licencirana lica koja ima dozvolu za obavljanje brokersih poslova u vezi sa digitalnom imovinom ili dozvolu za upravljanje digitalnom imovinom ili dozvolu za organizovanje platforme za tgovanje.
Misailović Aleksej
Finansijski savetnik-Specijalista za digitalnu imovinu
Eko_Digital doo