Tokenizacija imovine i usluga-fenomen koji će postati standard
Fenomen tokenizacije blockchain-om se širi planetom. Javnost uglavnom poistovećuje blockchain i tokenizaciju sa Bitcoin-om, ne znajući, što je i razumljivo, da kripto valute kao tokenizovano sredstvo plaćanja predstavljaju mali fragment moguće upotrebe tokena, i da smo tek na početku decentralizacije globalne ekonomije i tokenizacije dobara i usluga! Da je stvar velika, govori i podatak Svetskog Ekonomskog Foruma iz 2019 godine, koji je procenio da će do 2027 godine 10% globalnog GDP-a biti tokenizovano, što predstavlja u današnjem novcu 8,5 hiljada milijardi dolara!
Srbija je ušla u kripto eru, juna ove godine, stupanjem na snagu zakona o digitalnoj imovini. Kripto imovina predstavlja digitalni kriptovani zapis na blockchain tehnologiji, u formi programskog koda (tzv “smart contract-a”), kojim se evidentira i dokazuje pravo proisteklo iz bilo kog oblika imovine (nepokretne-pokretne) ili iz usluge. Sam pametni ugovor, ima sve elemente ugovornog odnosa koji prostiču iz prirode pravnog posla, i ugrađen mehanizam za primenu ugovora, kao i za prenos, ako je to predviđeno.
Naš zakon poznaje dva oblika digitalne imovine, virtuelne valute i digitalne (uključujući i kripto) tokene. Virtuelna ili kripto valuta ne predstavlja zvanično (zakonsko) sredstvo plaćanja, ali se može razmeniti za dobro ili uslugu, kao i digitalni token. To praktično znači, da u Srbiji i fizička i pravna lica mogu kupiti kripto imovinu i njom platiti robu ili usluge.
Trenutno, kripto valute, bez obzira na fundamente njenih vrednosti, primarno predstavljaju investiciono dobro, koje se kupuje sa ciljem da se realizuje kapitalna dobit, a ne da bi se njima vršilo plaćanje! Vremenom će kripto valute sve više postajati sredstvo plaćanja, u zavisnosti od stepena prihvata od strane prodavaca i cenovne stabilnosti valuta. No, pitanje je da li će ikad preuzeti primarnu ulogu sredstva plaćanja ili će se zadržati na nivou investicionog dobra, odnosno rezervoara vrednosti. Jedan od argumenata može biti, da za razliku od analogne ekonomije gde postoji potreba za sredstvom plaćanja u razmeni kupca i prodavca, primenom novih tehnologija svako dobro ili usluga (uključujući i investiciju) u celosti ili u delovima se može razmeniti za drugo korišćenjem tokena, bez novca!
Za razliku od kripto valuta, koja držaocu ne daju nikakva prava, kripto token predstavlja prenosivu jedinicu koja izražava odmer prava na nekoj imovini ili usluzi, proisteklog iz pametnog ugovora, ugrađenog u token. Token se prenosi u realnom vremenu “digitalnim” putem preko blockchain mreže, bez posrednika i autorizacije trećih lica van mreže. U njemu učestvuju izdavalac tokena, sticalac, i članovi mreže koji evidentiraju i potvrđuju transakciju. Kripto imovina, u Srbiji, može biti i sredstvo obezbedjenja, sa kojim poverilac može i fiducijarno raspolagati (prodati).
Svi oblici imovine, usluga, kao i procesi i tokovi, uključujuči i finansijske, se mogu tokenizovati. Kompanija u Srbiji može tokenizovati svoja pokretna materijalna sredstva, kao što je roba ili potraživanja, kao i svoja nematerijalna prava/imovinu. Na taj način imovinom se može efikasnije raspolagati, počevši od nabavke, držanja, do prodaje i time smanjiti troškovi i/ili kreirati nove izvore vrednosti. Bitno je razumeti da tokenizovana prava, nisu samo ograničena na svojinu, mogu se odnositi na bilo šta, napr. pravo na prihode od dobra.
Istovremeno, kompanija može obezbediti izvore finansiranja izdavanjem tokena koje će vršiti funkciju finansijskih instrumenata-kapitalnih ili dužničkih. Posebna snaga tokenizacije leži u prilici da su ustanove i automatizuju novi izvori kreiranja vrednosti (prihoda) izmedju prodavca i kupca direktno, kao što je recimo finansiranje i raspolaganje sa ekonomskim pravima iz nematerijalne imovine, kao i kod prodaje robe i usluga razmenom za tokene!
Tokenizacijom se može preneti pravo na i na delu imovine, jer tehnologija tokenizacije dozvoljava fragmetiranje prava na najmanji mogući nivo. Napr. tokenizacijom nepokretnosti možete biti neposredni (samo u inostranstvu) ili posredni vlasnik (slučaj Srbije), napr. hiljaditog dela neke nepokretnosti (ili prava iz nepokretnosti). Možete biti suvlasnik nekog potraživanja ili možete imati učešće u nekom nematerijalnom ili ekonomskom pravu (video prava, tehnolologija i sl.).
Dodatna prednost tokenizacije leži u tehnološkom kapacitetu da se postupak može potpuno automatizovati, na nivou učesnika u razmeni, bez posredovanja i validacije trećih lica, uz dodatnu mogućnost povezivanja sa podacima iz okruženja, koji mogu postati i sastavni deo izvršenja obaveza i aktivacije prava.
Misailović Aleksej
Finansijski savetnik-specijalista za digitalnu imovinu
Eko_Digital doo