Prvi skup posvećen tržištu digitalne imovine i regulativi u Srbiji

• 22.05.2023
• trziste-digitalne-imovine-rs-mart-2023.pdf

16. maja 2023, u prorostorijama  PKS-Privredna Komora Beograd održan je okrugli sto posvećen tržištu digitalne imovine i regulativi u Srbiji, gde je učešće uzelo oko 100 predstavnika privrede i regulatorni organi. 

Skup je organizovao PKS u saradnji sa Inicijativom Digitalna Imovina. 

Panelisti su bili Aleksej Misailović i Bogdan Vujović Eko Digital,  Kristina Trajković iz Narodne banke Srbije, Anina Milanović iz Komisije za hartije od vrednosti, kao i predstavnici ovlašćenih pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom, Lana Janković ispred ECD-a, Iva Marković ispred Crypto12 i Ognjen Kurtić ispred FinSpot.

PRVI SKUP U SRBIJI

Ovo je prvi skup takve vrste od donošenja Zakona o digitalnoj imovini (ZDI), koji je okupio ključne aktere i eksperte iz oblasti digitalne imovine.  Panelisti su se kroz svoja izlaganja dotakli spornih zakonskih rešenja i problema u primeni ZDI, o čemu su imali priliku i da se izjasne svi prisutni. 

Širu analizu zakona o digitalnoj imovini dao je Aleksej Misailović, koja sa nalazi u prilogu objave.

Ključne teme koje su bile predmet izlaganja i diskusije su :

 

• Podela i kvalifikacija digitalnih tokena kao preduslov za dalji tretman;
• Uslovi za kvalifikaciju tokena kao finansijskog instrumenta;
• Nadležnost i primenljivi propisi kod izdavanja utility tokena;
• Ograničenja kod izdavanje tokena sa obeležjima finansijskog instrumenta;
• Izuzeće od primene ZDI/ograničena mreža lica /(ne)prenosivost;
• Uslovi za obavljanje prihvata digitalne imovine u trgovini na malo;
• Tretman tokena (izdavanje, promet) u trgovini na malo čiji prihvat vrši samo lice  izdavalac ili povezana mreža lica izdavaoca;
• Neprimenljive odredbe prihvata koje se odnose na digitalne tokene;
• Status prihvata digitalne imovine od fizičkih lica kod delatnosti koje ne pripadaju trgovini na malo;
• Poreski status kod izdavanja i prometa mulitinamenskih tokena koji vrše funkciju finansiranja, razmene i/ili daju ekonomska prava u novcu i/ili digitalnoj imovini;
• Problem oporezivanja kapitalnom dobiti utility tokena-robnih i uslužnih instrumenata;
• Svrsishodnost poreza na kapitalnu dobit u zavisnosti od vrste digitalne imovine i načina sticanja, načina obračuna i dokumentovanje poreske obaveze;
• PDV status usluga koje pružaju pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom;
• Pravila za postupanje banaka u radu sa digitalnom imovinom i ovlašćenim licima za obavljanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom;
• KYC/AML pravila-protokola u postupku izdavanja i prometa digitalne imovine;
• Problem registra založnog prava na digitalnoj imovini.

Više panelista je istaklo da se navedeni problemi mogu rešiti organizovanom zajedničkom komunikacijom regulatora i tržišnih aktera, eksperata iz privrede i akademske zajednice. Bogdan Vujović iz Inicijative Digitalna Imovina je u formi inicijative predložio formiranje (stručnog) Saveta za razvoj tržišta digitalne imovine i primenu blokčejn tehnologije. Takođe Anina Milanović iz Komisije za hartije od vrednosti pozdravila i podržala inicijativu, nakon čega su svi panelisti podržali predloženu inicijativu. 

Formiranje Saveta kao stručnog tela koncipirano je po uzoru na najnaprednije jurisdikcije poput Švajcarske i UAE, gde već postoje takva tela, koja su sastavljena od ekonomskih, pravnih i tehnoloških eksperata kao i predstavnika Akademske zajednice-uvaženih profesora poznavaoca oblasti digitalne imovine. 

Predloženi opseg aktivnosti Saveta: 

• Dopuna propisa kroz definisanje i uspostavljanje ekonomskih, pravnih i tehnoloških principa, standarda ili okvira;
• Uspostavljanje standarda za pametne ugovore i javnu evidenciju prava iz pametnih ugovora povezanih sa svim oblicima pokretne i nepokretne imovine;
• Uspostavljanje standarda za uvođenje i primenu blokčejn infrastrukture;
• Uspostavljanje standarda za izdavanje, promet i upravljanje digitalne imovine;
• Tokenizacija udela kroz sistem APR-a ili kroz sistem/registar pravnog lica koje emituje udele na blokčejn tehnologiji, koji ima snagu javnog registra, i to bez notarizacije dokumenata i overe potpisa;
• Podrška razvoju infrastrukture i protokola za organizovano tržište digitalne imovine;
• Edukacija javnog i privatnog sektora;
• Program podrške državi i privrednim subjektima za izdavanje digitalnih tokena i digitalne imovine.